Prodavnica e-knjiga

Čovek bez osobina zove se Ulrih. Ulrih je erudita, privlačan i bogat, ciničan i šarmantan. Međutim, on sebe smatra čovekom bez osobina jer je nastojao u tri pokušaja „da postane čovek“. U avgustu 1913. godine Ulrih uzima „odmor od života“ na godinu dana kako bi našao svrhu i primenu svojih sposobnosti. 

Muzil u ovom romanu teži sveobuhvatnosti i enciklopedičnosti, i kroz Ulrihov lik pokušava da zahvati celog čoveka i svu složenost njegovog odnosa sa vremenom, istorijom, a pre svega, sa državom. Junaci njegovog romana nisu mogli da znaju šta im budućnost priprema, te zbog toga ovo delo nalazi svoju aktuelnost u životu savremenog čitaoca koji je iskusio posledice kriza i nevolja usled raspada velikih imperija. 

Tomas Man je već 1943. godine uvideo izuzetnu vrednost Muzilovog romana: „Čovek bez osobina je van svake sumnje najveća proza koja se rangira kao najvažnija što naša epoha može da ponudi, to je knjiga koja će nadživeti decenije i koju će budućnost visoko ceniti.“

„Čovek bez osobina spada u najznačajnije tvorevine evropskog romana.“ Observer

„... Ne samo da je jedan od najboljih književnih opisa vremena u kome živimo već i uopšteno sveta i čoveka.“ Süddeutsche Zeitung